Његово преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије предводио је свечано евхаристијско сабрање у храму Рођења Пресвете Богородице у Медној на Видовдан 28. јуна 2018. године гдје су ове године припадници Оружаних Снага БиХ и Војска Републике Српске прославили своју Крсну славу. Епископу су саслуживали: архимандрит Серафим (Кужић), архимандрит Варнава (Дамјановић), игуман Василије (Рожић), протопрезвитер Бојан Митрић, протопрезвитер Милорад Милинковић настојатељ канцеларије Оружаних Снага БиХ, презвитер Немања Лакић војни свештеник из Сарајева, презвитер Дејан Мандић парох из Копра и епархијски ђакон Немања Рељић. Владика Сергије обратио се присутном народу али и данашњим свечарима, свим припадницима Војске пригодном литургијском бесједом која је говорила о значају Видовданског и Косовског Завјета, упоредивши га са Старим Завјетом који нам се даде преко старозавјетних патријараха, почевши од Авраама преко Мојсија и осталих пророка. Овај Лазарев, Косовски Завјет није ништа мањи за нас Србе, он је наш идентитет преко којега смо задобили Царство Небеско. Послије заамвоне молитве извршен је парастос свим погинулим војсковођама, војницима и свима онима који посдрадаше часно за Православље и Име Христово од Косовског боја до послиједњих ратних дешавања. Након парастоса припремљена је славска трпеза љубави у црквеној порти гдје је Епископ Сергије заједно са домаћинима преломио славски колач и благословио кољиво те упутио најсрдачније честитке свим данашњим свечарима.

КОПАР – Патријарх српски Иринеј започео је званичну посету Словенији у оквиру које се састао на жупаном града Копра Борисом Поповичем.
Попович је високој званици пожелео добродошлицу у Копар, а повод је била градња православне цркве, друге у Словенији.
„Веома сам задовољан што имам такве госте у Копру који нам до сада нису долазили и који су нас својим доласком почаствовали“, поручио је срдачно копарски жупан.
Патријарх Иринеј истакао је да је први пут у Копру и уопште у том крају Словеније, као и да је „одушевљен и очаран лепотом те земље“.

„Чиста земља, путеви изванредни… Копар је диван град, има велико пристаниште које је некада имало важну улогу не само у Словенији, него у целој Југославији. Ми Срби, иначе, имамо пуно поштовање и уважавање Словеније, били смо увек доста блиски, и желео бих да тако остане не само данас, већ и у нашој будућности. Ми смо словенски народи и треба да будемо блиски једни другима, да се користимо напретком Словеније као земље, али и да се угледамо на њен развој, она је увек била и остала један диван пример“, рекао је српски патријарх уз захвалност на топлом пријему.
ИЗВОР: kurir.rs

На Светој Литургији причестило се више од стотину вјериника копарске парохије а Св.Литургију је предводио свештеник Срдјан Станојевић из Беча уз саслужење пароха копарског оца Дејана Мандића.

Свецани улазак Христов у Јерусалим – ЦВЕТИ

Чудо васкрсавања Лазара десило се у суботу, осам дана пре Христовог васкрсења. Ову суботу наса Црква и народ зову: Лазарева субота.

Сутрадан по васкрсавању Лазара, у недељу, Господ Исус Христос посао је с уценицима у Јерусалим, јер се приблизавао јеврејски празник Пасха. Много народа похитало је да свецано прослави овај празник и да се помоли Богу у јерусалимском Храму. У народу се цуо глас да долази Христос. Сви су хтели да Га виде, те позурисе из Јерусалима у сусрет Христу.

Уценици су опремили магаре на које је Христос узјахао. Видевси га како пролази јасуци на магарету, народ је изасао на улице, наредјао се у великом броју на прозоре и одусевљено поздрављао Исуса Христа. Многи су бацали своје хаљине по путу куда је пролазио. Други су секли гранцице са дрвеца и бацали пред Њега. Сви су били испуњени радосцу и усхицењем, па су се утркивали ко це бољи доцек да припреми. Хвалили су Бога за сва цуда која су видели, па су поцели да певају и клицу: „Осана! Благословен који долази у име Господње“ (Јн. 12, 13-15).

Нароцито су се Христовом доласку обрадовала деца. И када су се родитељи разисли, деца су јос остала уз Њега и поздрављала Га.

И поред народне радости и велицанственог доцека, на лицу Христовом видела се туга и залост, јер је знао да це се ова песма заменити узвицима: „Распни Га, распни!“ За неколико дана ово се остварило.

Овакав свецани улазак Христа Спаситеља многи нису разумели, па су питали: „Ко је то?“ А народ је одговарао: „Ово је Исус, пророк из Назарета.“ Медјутим, Он није био неки јеврејски пророк, него Христос, дуго оцекивани Бог у људском телу. Працен народом, Господ се упутио Храму. Из њега је истерао све трговце. Али у Храму је било и много болесних, слепих и хромих. Све те тузне и немоцне људе Спаситељ је излецио, јер као Бог, Он је извор зивота и здравља.

Када су деца видела сва ова цуда која је Христос уцинио, поцесе да певају: „Осана, сину Давидову!“ То наљути лицемерне фарисеје, па рекосе Спаситељу: „Цујес ли ста ови говоре?“ А Он им одговори: „Зар нисте цитали: из уста деце која сисају нацинио си себи хвалу“.

Света Црква одредила је да се овај догадјај прославља у недељу пред Васкрсење Христово. Народ овај празник зове Цвети.

Дочекасмо, хвала Богу, драга браћо и сестре, да пређемо и у другу половину овог Великог и Часног поста. Данас је четврта недеља и полако улазимо у пету, и све нам је ближи и ближи најрадоснији празник Васкрсења Христовог.

А у данашњу недељу, чусмо речи Господње, записане код Јеванђелиста Марка, о још једном великом чуду које је учинио Господ наш Исус Христос, боравећи као Бог са људима на земљи. Чусмо, драга браћо и сестре, како Господ исцели глувог и немог дечака на веру и молбу оца његовог. Чусмо и уведњмо силу Бога живога, који изгони из дечака злог и нечистог духа речима: „Душе неми и глуви, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази! Чусмо и видесмо колико вере имаде отац тога дечака кога Господ упита да ли може да поверује, а он одговори: „Верујем, Господе, помози моме неверју“. И на крају сазнасмо од Господа Исуса Христа „да је све могуће онима који верују у Бога, и спасење његово очекују“. Сазнасмо, такође, да је овај несрећни отац доводио свога хендикепираног сина код Христових ученика и они га нису могли исцелити. Када је то Христос учинио, они се нађоше у чуду и упиташе: „Како ми то не могосмо?“, а Христос им рече: „Овај род се ничим не може истерати, до постом и молитвом“. Ово је, драга браћо и сестре, Господња похвала посту и молитви. Ове речи су јеванђељска основа поста, те их зато слушасмо у данашњи дан, када већ једну половину овог духовног подвига завршисмо и полако се приближавамо празнику над празницима.

Наша Света Црква, драга браћо и сестре, којој је глава сам Господ Исус Христос, установила је пост као један велики духовни подвиг, као једну утакмицу која непрестано траје свих ових седам недеља, а у којој се ми са напором боримо и такмичимо са свим страстима, са свим гресима и гадостима овога света. Јер, знамо сви добро, да ђаво, непријатељ нашег спасења, не спава, већ „као лав ричући хода око нас, и тражи кога ће да прождере“. И колико их је до сада већ прождерао.

Довољан је само овај пример глувог и немог дечака из данашњег Јеванђеља, па да видимо да када га ђаво опседаше, да га бацаше на земљу и несрећник испушташе пену из уста, шкргуташе зубима и сушише се. По речима оца његова, демон га много пута бацаше у ватру и воду да га погуби и у пакао баци.

Стога нас у данашњи дан, речима из Јеванђеља, Господ упозорава да се чувамо тог највећег непријатеља рода људског који нам је заиста велики и тежак супарник у овом нашем хришћанском покушају да ток поста смирено и часно приведемо крају и да постанемо свепобедни победници и наследници Царства Небеског.

Зато, драга браћо и сестре, док још имамо времена, одбацимо све овоземаљске страсти, жеље нашег тела, очију и свакодневну гордост. Пођимо за Христом и његовим речима које су „Дух и живот“. Сетимо се да нам је у Њему и кроз Њега све могуће, само ако имамо вере као зрно горушично. И ако то нисмо још до сада учинили, покајмо се, исповедимо и причестимо. Пробајмо, дакле, и видимо да је благ и добар Бог живих. Не плашимо се ђавола и његове силе која нас стално саплиће, те чини да посрћемо јер речи су Светог апостола Павла које кажу: „Све могу у Христу, који ми моћ даје“.

Издржимо још ове три недеље у посту и молитви, у искрености и смирењу, у вери и љубави. Опасајмо се овим највећим и најјачим оружјем против свих демона и нечистих сила овога света које војују на нас. Узмимо у руку нашу Крст Господњи, „мач правде и истине“. Уздигнута чела дочекајмо Христа Васкрслога који пострада ради нас људи и ради нашега спасења и који Васкрсењем нови живот донесе свим људима. Амин.

У среду, 14. марта 2018. године, четврте недеље Часног и Великог поста, у храму Преображења Господњег у Загребу, свештеници и ђакони Митрополије загребачко-љубљанске приступили су светој Тајни исповести и причешћа. По благослову Митрополита загребачко-љубљанског господина др Порфирија исповедник је био архимандрит Михајло (Вукчевић), Игуман манастира Гомирје.

Литургију Пређеосвећених дарова су служили: Архимандрит Данило (Љуботина), протојереј-ставрофор Томо Ћирковић, парох копарски, јереј Славен Јовичић, парох грубишнопољски и ђакон Зоран Радић. По завршетку Свете Литургије и причешћа свештенства и верног народа, отац Данило се обратио присутнима пригодном беседом.

По заврштеку богослужења, уприличена је заједничка трпеза љубави у просторијама Духовног центра на Светом Духу.

PRVA SEDMICA VELIKOG POSTA

Zove se, ona, i Čista, jer se za vreme nje – u pesmama i molitvama – čuje vapaj duše koja se kaje, čisti, oplakuje svoje grehe. Tim „stihotvorenijima“, Crkva uči verne da se odreknu greha u koji su pali, i da ne izgube raj – neuzdržljivošću Praroditelja, nego – da samopregorom uzdržavanja doću do spasenja i večnog života. Dalje, u Službi ove sedmice, preporučuju se post, molitva, suze, pokajanje, duhovni podvizi, čišćenje tela i duše, odricanje od greha i strasti, i prisvajanje vrline bdenja, – sve: da bismo se dostojno poklonili krstu, i duhovno proslavili Hristovo vaskrsenje. Za vreme ovoga dela Posta, molitve su duže i svečanije, a čitanju je dato više mesta nego pojanju. Dužinu molitava ove sedmice još više povećava Veliki kanon Sv. Andreje Kritskog, na povečerju prva četiri dana Posta. U ovoj, kao i u poslednjoj sedmici, post je znatno pooštren, na taj način što se prva dva dana posta, a po mogućstvu – i četiri dana, ništa ne jede.

Рече Господ: ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. 15. Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша. 16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери: јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. 17. А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, 18. Да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. 19. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; 20. Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. 21. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше. Мт. (6:14-21)
•••
Јер ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша (Мт.6,14-15). Какав једноставан и свима доступан начин спасења! Теби се опраштају греси под условом да и ти опрашташ грехе ближњег према теби. Ти си, дакле, сам у својим рукама. Преломи себе и од немирних осећања према брату пређи у искрено мирна – све је у томе. Дан опроштења – велики небесни дан Божији! Када бисмо сви искористили овај дан како би требало, од хришћанских заједница би се стварале рајске заједнице, и земља би се стапала са небом… (Свети Теофан Затворник – Мисли за сваки дан у години).