Дочекасмо, хвала Богу, драга браћо и сестре, да пређемо и у другу половину овог Великог и Часног поста. Данас је четврта недеља и полако улазимо у пету, и све нам је ближи и ближи најрадоснији празник Васкрсења Христовог.

А у данашњу недељу, чусмо речи Господње, записане код Јеванђелиста Марка, о још једном великом чуду које је учинио Господ наш Исус Христос, боравећи као Бог са људима на земљи. Чусмо, драга браћо и сестре, како Господ исцели глувог и немог дечака на веру и молбу оца његовог. Чусмо и уведњмо силу Бога живога, који изгони из дечака злог и нечистог духа речима: „Душе неми и глуви, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази! Чусмо и видесмо колико вере имаде отац тога дечака кога Господ упита да ли може да поверује, а он одговори: „Верујем, Господе, помози моме неверју“. И на крају сазнасмо од Господа Исуса Христа „да је све могуће онима који верују у Бога, и спасење његово очекују“. Сазнасмо, такође, да је овај несрећни отац доводио свога хендикепираног сина код Христових ученика и они га нису могли исцелити. Када је то Христос учинио, они се нађоше у чуду и упиташе: „Како ми то не могосмо?“, а Христос им рече: „Овај род се ничим не може истерати, до постом и молитвом“. Ово је, драга браћо и сестре, Господња похвала посту и молитви. Ове речи су јеванђељска основа поста, те их зато слушасмо у данашњи дан, када већ једну половину овог духовног подвига завршисмо и полако се приближавамо празнику над празницима.

Наша Света Црква, драга браћо и сестре, којој је глава сам Господ Исус Христос, установила је пост као један велики духовни подвиг, као једну утакмицу која непрестано траје свих ових седам недеља, а у којој се ми са напором боримо и такмичимо са свим страстима, са свим гресима и гадостима овога света. Јер, знамо сви добро, да ђаво, непријатељ нашег спасења, не спава, већ „као лав ричући хода око нас, и тражи кога ће да прождере“. И колико их је до сада већ прождерао.

Довољан је само овај пример глувог и немог дечака из данашњег Јеванђеља, па да видимо да када га ђаво опседаше, да га бацаше на земљу и несрећник испушташе пену из уста, шкргуташе зубима и сушише се. По речима оца његова, демон га много пута бацаше у ватру и воду да га погуби и у пакао баци.

Стога нас у данашњи дан, речима из Јеванђеља, Господ упозорава да се чувамо тог највећег непријатеља рода људског који нам је заиста велики и тежак супарник у овом нашем хришћанском покушају да ток поста смирено и часно приведемо крају и да постанемо свепобедни победници и наследници Царства Небеског.

Зато, драга браћо и сестре, док још имамо времена, одбацимо све овоземаљске страсти, жеље нашег тела, очију и свакодневну гордост. Пођимо за Христом и његовим речима које су „Дух и живот“. Сетимо се да нам је у Њему и кроз Њега све могуће, само ако имамо вере као зрно горушично. И ако то нисмо још до сада учинили, покајмо се, исповедимо и причестимо. Пробајмо, дакле, и видимо да је благ и добар Бог живих. Не плашимо се ђавола и његове силе која нас стално саплиће, те чини да посрћемо јер речи су Светог апостола Павла које кажу: „Све могу у Христу, који ми моћ даје“.

Издржимо још ове три недеље у посту и молитви, у искрености и смирењу, у вери и љубави. Опасајмо се овим највећим и најјачим оружјем против свих демона и нечистих сила овога света које војују на нас. Узмимо у руку нашу Крст Господњи, „мач правде и истине“. Уздигнута чела дочекајмо Христа Васкрслога који пострада ради нас људи и ради нашега спасења и који Васкрсењем нови живот донесе свим људима. Амин.